Grgur počasni član

Lidija "Vatreno srce"

PINKLECOV STUDIO

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player

In order to view this object you need Flash Player 9+ support!

Get Adobe Flash player

Zlatna grana

Kako postati član

Ne morate biti Međimurec da bi bili naš član, dovoljno je da volite Međimurje.

Uzmite pristupnicu ispunite je i pošaljine na adresu Ova e-mail adresa je zaštićena od spambota. Potrebno je omogućiti JavaScript da je vidite. ili predajte osobno "Pinklecu" kojeg poznajete.

O Međimurju

Na krajnjem sjeveru Hrvatske, između Mure i Drave, na zelenim brežuljcima i bogatim ravnicama smjestilo se malo Međimurje. Istovremeno jednostavno i raskošno, svojom je posebnošću oduvijek oduševljavalo te se s ponosom naziva „Cvjetnjak Hrvatske“.

Plus hosting - banner

Noć prije pogubljenja Petar Zrinski napisao je oproštajno pismo supruzi Ani Katarini Zrinski, hrvatskoj banici i spisateljici, na hrvatskome jeziku. Oproštajno pismo utamničenog Petra Zrinskoga napisano svojoj voljenoj Katarini, započeto riječima "Moje drago Zercze" (srce), jedan je od najpotresnijih tekstova koji je ikada nastao na hrvatskome jeziku. Jedno je od najljepših pisama toga doba.

Pismo Petra Zrinskoga prevedeno je s hrvatskoga jezika na njemački, talijanski, latinski, nizozemski, engleski, francuski i španjolski jezik i jedan rukopis u kojemu je prijevod toga pisma na mađarski jezik. Izvornik pisma čuva se u pismohrani Zagrebačke biskupije i jedan je od prvih hrvatskih tekstova preveden na brojne europske jezike.

Moje drago Zercze
Moje drago Zercze, nimaisze Salosztiti zurchu ovoga
moga piszma niti burkati polegh Bosjega dokonchania
Zutra o deszete ore budu mene gllauu zekli y tulikaisse
naukupe tuojemu Bratczu. Danassmo mi jedan
od drugoga zercheno proschenie uzeli. Zato jemliem
ja zada po ovom lisztu y od tebe ieden vekovechni
ualete, Tebe proszechi akoszamte uchem zbantual
allitisze uchem zameril (koje ja dobro znam) oproszti mi.
Budi Bog hualien jaszam uzmerti dobro priprauan
nitisze plassim jasze uffam u boga uszamoguchega
koimeie na ouom zuetu ponizil, dasze tulikaisse
mene hoche zmiluuati, y jaga budem molil y
proszil komu zutra doiti uffamsze dasze nai
naukupa pred niegouem zuetem thronussem
u dike vekouechne zasztanemo. Veche nistar
neznamti piszati, niti za zina, niti za druga do-
konchania nassega ziromastua. Jaszam uszte na
Bosju uoliu oztauil. Tisze nistar nesalosti
ar je tho tak moralo biti. V Nouem Mesztu
pred zadnim dnevom moiega zivliena, 29
dan aprila meszecza o zedme ore pod vecher
letta 1671. Naite Gos. bog z mojum kcherium
Aurorum Veronicum blagoszloui.

Groff Zrini Petar

 

Po današnjem načinu pisanja pismo bi izgledalo ovako.

 

Moje drago serce
Moje drago serce. Nimaj se žalostiti zverhu ovoga
moga pisma niti burkati. Polag Božjega dokončanja
sutra o desete ore budu mene glavu sekli, i tulikajše
naukupe tvojemu Bratcu. Danas (s)mo mi jedan
od drugoga serčeno prošćenje vzeli. Zato jemljem
ja sada po ovom listu i od tebe jedan vekovečni
valete, Tebe proseći ako sam te u čem zbantuval
aliti se u čem zameril (koje ja dobro znam) oprosti mi.
Budi Bog hvaljen, ja sam k smerti dobro pripravan
niti se plašim. Ja se ufam u Boga vsamogućega
koji me je na ovom svitu ponizil, da se tulikajše
mene hoće smiluvati, i ja ga budem molil i
prosil (komu sutra dojti ufam se) da se mi
naukupa pred njegovem svetom thronušem
u dike vekovečne sastanemo. Veće ništar
ne znam ti pisati, niti za sina, niti za druga do
končanja našega siromaštva. Ja sam vse
na Božju volju ostavil. Ti se ništar ne žalosti
ar je to tak moralo biti. U Novom Mestu
pred zadnjim dnevom mojega zaživljenja, 29
dan aprila meseca o sedme ore podvečer,
leta 1671. Naj te Gospodin Bog s moju kćerju
Auroru Veroniku blagoslovi.

Groff Zrini Petar

 

In memoran

Napustila nas je naša
Mirjana Došen.
Njezine riješi trajno će ostati u našim srcima i na našim mrežnim stranicama.

Vole te tvoji „PINKLECI“!

Mirjana Došen

Mirjana Došen je bila naša članica od 02. kolovoza 2016. godine, a kao profesorica je ostavila je neizbrisiv trag u srcima mnogih učenika te utjecala na mnoge generacije koje su se upravo zahvaljujući njoj odlučile za studij jezika i nastavnički poziv. Nakon umirovljenja ostala je posvećena svojim brojnim interesima, osobito fotografiji koja je bila njezina strast. Tako je i od učlanjenja u Društvo „PINKLEC“ dijelila svoja djela i istraživanja preko mrežnih stranica ( LINK )

Počivala u miru!

Tvoji „Pinkleci“

Donatori
Plus hosting - banner
 
/